Šta je to enigmatika?
Osobe koje se bave enigmatikom nazivaju se enigmatičari.
Nekima omiljene igrice, nekima prave razonode i mozgalice, anigmatike su bile sastavni deo svakog slobodnog trenutka ili neisplaniranog “vremenskog hoda”.
Etimolozi kažu da je izraz skovan još u staroj Grčkoj od reči aínigmόs u značenju zagonetka, zagonetan govor.
Tako da se pojam enigmatika određuje kao veština u sastavljanju i rešavanju zagonetaka. Dok se za nekog ko je zagonetan, nepredvidiv, pa čak i u kontekstu mračan, tajanstven i nejasan kaže da je enigmatičan.
A osoba koja se profesionalno bavi sastavljanjem i rešavanjem zagonetaka, enigmi naziva enigmatičar.
Enigme iliti svojevrsni oblici zagonetaka mogu biti razne, poput rebusa, ukrštenih reči, skrivalica, lavirinata i tome slično.
U enigmatikama se obično koriste pojmovi u obliku reči, skupova reči, sintagmi, krilatica, pa i oznaka, inicijala ili rimskih brojeva. U ovom kontestu se izraz pojam znatno razlikuje od pojmova u nauci, filozofiji, uopšte u stručnim terminologijama.
Nekada su enigme predstavljale pravu riznicu znanja iz raznih oblasti, odakle se učilo upravo putem zagonetki. A sa druge strane, kako psihologija potvrđuje mnogi testovi značenja reči služe kao pouzdano merilo opšte inteligencije.
Takođe, ovaj pojam se koristi i u svakodnevnom govoru, pa kada se nađemo pred određenim teško rešivim problemom ili skupom nedovoljno jasnih ili neobjašnjivih pojava obično upotrebimo izraz „to je prava enigma“.
U svakom slučaju sigurno je da što više reči, pojmova i simbola poznajete to ste više bogatiji i veštiji, da ne kažemo inteligentniji u odnosu na onoga koji iste ne zna.
