Šta su to aforizmi?
Ako bi se aforizam pokušao objasniti u tri reči, onda bi to bio “smeh do bola”.
U većini novina se iznad ovako specifično šaljivih formi naznači kao pred naslov „aforizmi“. Sigurno je svako od nas pročitao bar jedan aforizam.
Kao kratka književna forma i aforizam ima svoju definiciju. To je kratak oblik jednostavno i duhovito izrečene tvrdnje ili sažete misli, sa svojstvima paradoksa.
Počevši od prve upotrebe ovog pojma osvnućemo se daleko do Hipokrata koji je u svojoj zbirci kratkih medicinskih saveta pod nazivom „Aphorismoi“ zapisao: “Najbolja akcija koja se može poduzeti, jest ne poduzeti ništa”.
Poreklo izraza aforizam potiče od grčke reči aphorismos koji ima čitavu skalu značenja: od razlikovati ili odvojiti, izolovati, preko lučiti, potom naznačiti ili ustanoviti, pa do odrediti, opredeliti, ali i rešiti.
Kod nas se često pod aforizmom podrazumeva kratka mudra poučna izreka, koja veoma jasno izražava jednu misao.
Vrativši se na istoriju i razvoj upotrebe ovog pojma, zapisano je da je termin aforizam sve do pred kraj XVI veka zadržao medicinsko značenje. Onda zahvaljujući prevodu Tacitovih dela jedan španski pravnik i političar Baltazar Alamos de Barientes uvodi drugačije značenje aforizma, a to je sažeto uputstvo kao savet ili lek za društvenu bolest, odnosno za društvene protivurečnosti i poremećaje.
Tako se ovaj pojam prenosi u političku sferu pa je u drugoj polovini XVII veka došlo do objavljivanja niza zbirki političkih aforizama. U tom kontekstu se aforizmi dalje šire po Španiji, Francuskoj i duž cele Evrope.
