Anamneza je reč grčkog porekla koja u najužem smislu ima značenje: sećanje.
Svoju primenu najviše ostvaruje na polju medicine u okviru kojeg se anamneza definiše kao postupak prikujanja svih podataka bitnih za uspostavljanje dijagnoze i utvrđivanje prave prirode bolesti- metodom razgovora. Kao takva anamneza je neophodan činilac i sastavni deo istorije bolesti pacijenta.
Koliko je važno pravilno, detaljno i stručno realizovati anamnezu najbolje govori činjenica da anamneza ima najveći značaj u postavljanju prave dijagnoze- procentualno duplo više od uticaja objektivnog fizikalnog pregleda. Otuda, možemo zaključiti da je anamneza osnova i najvažniji deo postupka za utvrđivanje bolesti. Realizuje se od strane stručno obučenog medicinskog osoblja kroz postavljanje pitanja po tačno utvrđenom redosledu, na osnovu koga se zadržavaju bitne, a odbacuju nebitne informacije za dijagnostiku.
U filozofiji pojam anamneza se vezuje za Platona i odnosi se na njegovu teoriju da se bića rađaju sa anamnezom, tj. sećanjem na svet ideja, u kome je svaka duša boravila pre rođenja.
U svakodnevnoj upotrebi reč anamneza retko izlazi iz sfere medicinske upotrebe, mada je u najširem smislu možemo shvatiti kao proces koji prethodi i uzrokuje neko trenutno stanje.
