Šta je to pragmatizam?
Pragmatista je osoba koja zastupa pragmatizam.
Etimolozi nam ukazuju na poreklo reči, te u ovom slučaju ističu grčku reč pragma koja znači delo ili rad, a koja se nalazi u korenu izraza pragmatizam.
Ipak, pragmatizam kao filozofski pravac nastao je u Americi krajem 20. veka i predstavlja moderno industrijsko društvo kroz klauzulu „bolje je gram iskustva nego tovar teorija“, odnosno sve mora imati svoju praktičnu korist, pa čak i cilj „filozofiranja“.
Glavni predstavnici pragmatizma su John Dewey, William James, Charles Peirce i drugi. Temelj ove struje jeste da celokupno naše saznanje treba meriti i ceniti samo po njegovoj praktičnoj vrednosti i koristi za život. Pragmatizam zastupa stav da je istinito samo ono saznanje koje ima praktične i korisne vrednosti. Istina se meri prema tome koliko pomaže praktičnom održanju.
Prema ovom učenju ideje su dobre samo dok od njih ima koristi, te kad se one poklapaju sa realnošću pomažu nam da se lakše snalazimo i svrsishodnije prilagođavamo, tj. održavamo u životu.
Na ovaj filozofski pravac uticala su mnoga učenja, poput pozitivizma, engleskog empirizma, utilitarizma i druga.
U ovakvom “praktičnom ambijentu” lako se dolazi do zaključka. Naime, stavovi koji ne doprinose praktične posledice odbacuju se kao besmisleni.
U pragmatizmu korisnost i praktičnost odnosi se i na individuu i pojedinačnu korisnost, ali češće se misli na opšte društvenu korist ili dobra.
