Ako pustimo zvuk u sobi toliko tiho da ga ljudsko uho ne može čuti, mislićemo da on ne postoji jer ga nismo poimali, opazili, spoznali, tačnije rečeno nismo taj zvuk percipirali.
Izraz percipirati potiče od latinske reči perciper, perceptio što znači primati, dobiti, ali i opažati, shvatiti, poimati i učiti. Tako se za onog koji nešto prima može reći da je percipijent ili primalac.
Rezultat ili proces percipiranja je percepcija, odnosno sposobnost da se sazna istina i istinska priroda stvari.
Upravo je percepcija ta koja nam omogućava da, na primer, razne mrlje boje vidimo kao određeni predmet, te da mnogobrojne zvuke čujem kao govor i td.
Pojam percipirati, prema jednoj od definicija, znači opažati, doći do spoznaje nečega, shvatanja ili prihavtanja istog.
Složenije tumačenje percepcije jeste da nam ona omogućava da stičemo informacije o važnim svojstvima predmeta koji nas okružuju, bića, pojava, o njihovom prostornom i vremenskom postojanju, obliku i veličini, ali i preživljavanje jedinke u životnoj sredini.
Psihologija percepciju definiše kao proces stvaranja određenih predstava u ljudskoj svesti zasnovanih na osećajima i poimanju nečega.
U filozifiji percepcionizam je nauka prema kojoj percepcija daje subjektu neposrednu, direktnu i istinsku spoznaju spoljašnje stvarnosti, odnosno istinsko percipiranje stvarnosti.
