Šta su homonimi?
Različite reči istog govornog sklopa nazivaju se homonimi.
Prema etimologiji izraz homonimi potiče od grčke kovanice homonymous, odnosno od reči homo u značenju jednak i onoma što znači ime. Prema tome, doslovno se može prevesti kao istoimeni, koji imaju isto ime. Prema jednoj od definicija homonimi su istoglasnice jednakog izraza a različitog značenja. Kada dva leksema (istoglasnice) stoje u homonimiji nazivaju se homonimskim parom.
Lingvistika određuje homonime kao reči istog glasovnog sklopa, ali različitigog porekla i akcenta, odnosno glasovnog sklopa.
I kod ovog pojma postoji podela, pa se razlikuju pravi, potpuni i relativni homonimi. Naravno sve ove vrste zadržavaju zajedničku osobinu, a to je isti oblik a različito značenje.
Homonime treba razlikovati od polisemije, premda homonimi predstvaljaju reči bez ikakve suštinske veze, a polisemična reč po pravilu ima više značenja ali koja su međusobno povezana osnovnim, bazičnim sadržajem.
Kako bi lakše prepoznali homonime dajemo primere kako kroz reči tako i kroz rečenice. Koliko puta ste naišli na reč “grad” koja samo kroz koncept može da ukaže da li je reč o većem naseljenom mestu ili vremenskoj nepogodi. Zatim „lak“ je reč koja može označavati i sredstvo za lakiranje ali i pridev. Odličan primer je i „list“ kao deo biljke ili kao komad hartije. Takođe, „loza“ može predstavljati lozu nekog vladara, ali i vinovu lozu.
Slikovito se homonimi mogu opisati i kroz sledeće rečenice: „Gledao je Dunju dok jede Dunju“ ili „Ja sam sam“.
