Šta znači reč antonimija
Dve reči suprotnog značenja čine antonimski par.
Prema etimologiji, izraz antonimija kovanica je dve grčke reči anti (protiv) i onoma (ime), te se bukvalno može prevesti kao pojam suprotnog značenja prema nekom drugom pojmu ili reči. To su takozvane suprotnice, protivznačnice.
Prema definiciji, antonimija je svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči (imenici, pridevu, glagolu, predlogu i sličnim oblicima). Zato se kaže da pojam antonimija obuhvata osobine imenica, prideva, glagola i predloga. Takođe, najjednostavnije rečeno sinonimi (iste reči različito izražene ili imenovane) i antonimi međusobno predstavljaju antonime.
Razlikujemo raznokorenske i istokorenske antonimije. Antonimi između kojih ne postoji etimološka veza (nisu reči istog porekla) te su im se izrazi razvili iz različitog korena nazivaju se i primarni ili pravi antonimi. Dok su istokorenskioni antonimi oni koji se razlikuju samo u prefiksu reči, pa se nazivaju još i tvorbeni antonimi. Na primer, nadvožnjak- podvožnjak, otvoren – zatvoren, uneti-izneti ili negacija: čovek-nečovek, zakonit-protivzakonit, socijalan-asocijalan i td.
Nasuprot pomenutim, binarni anonimi potpuno negiraju značenje svog para, tako isključuje i njegov sadržaj. Na primer, živ-mrtav, istina-laž i td.
Takođe, treba razlikovati i slojevite antonime između kojih postoje takozvani međuslojevi (siva zona). Na primer, malen-(omalen-veći)-veliki, jeftin-(malo skuplji)- skup, topao-(mlak- poluhladan)-hladan i slično.
Kao još jedna vrsta pominju se i višestruki antonimi koji svojim značenjem upućuju na međusobnu suprotnost: star-mlad ii star-nov.
