Šta je celibat
Bezbračan život naziva se celibat.
Prema etimologiji izraz celibat vodi poreklo od latinske reči celibatus u značenju samac ili neženja. U suštini ovaj pojam je sinonim za stanje osobe koja nije u braku, bez obzira što je ona zrela i poseduje sve uslove za sklapanje braka (fiziči, materijalno i na drugoj osnovi sposobna ličnost).
Pod celibatom se, naročito posle seksualne revolucije, podrazumevalo i uzdržavanje od bilo kakvih seksualnih odnosa. Ipak, tradicionalno i najčešće celibat označava uzdržavanje od braka isključivo iz religijskih razloga, te je svojstveno sveštenicima. Kod katoličkog sveštenstva poznat je takozvani obavezni celibat.
Prema kanonskom zakonu Rimokatoličke crkve svi katolički sveštenici su u obavezi da prihvate neženstvo kao svoj obilk života i to iz tri razloga: hristološki razlog (slede primer Isusa Hrista koji je sam bio neženja), crkveni (kao sveštenici, službenici crkve i Boga dužni su da se potpuno posvete parohiji) i eshatološki razlog (svaki sveštenik je dužan da svojim bezbračnim životom pokaže ideal nebeskog života, te prolaznost ovozemaljskog).
Celibat se praktikuje i u drugim religijama, na primer u budizmu i hinduizmu, dok islam ipak odbacuje celibat. Takođe, postoji i kod pravoslavaca ali važi samo za episkope i monahe.
Suštinski celibat bi trebao da bude na dobrovoljnoj osnovi i pored toga što se u pojedinim crkvama i kanonima insistira na tome. Opet on mora da se stvori u srcu iz duboke vere i nikako protiv volje budućeg sveštenog lica.
