Značenje reči opozit
Suprotstavljenost nekome ili nečemu naziva se opozit.
Prema etimološkom tumačenju opozit je izraz nastao od latinske reči oppositio u značenju suprotstavljenost, oprečnost. Tačnije ono što se suprotstavlja nečemu ili nekome.
U logici se pojam opozit koristi kao sinonim za reč ili pojam suprotnog značenja. Na primer, tuga je u suprotnosti sa pojmom radost.
Moramo se dotaći i politike, jer je pojam opozit definitivno ovde najprisutniji. Ovde se koristi izraz opozicija kojim se označavaju svi pojedinci, grupe i organizacije koje su iz političkih ili ideoloških razloga suprotstavljene vladajućim pojedincima, grupama i organizacijama (koje predstavljaju vladajuću političku ideologiju u datoj državi).
Opozicija se u ovom kontekstu deli na legalnu (kojoj je dozvoljeno delovanje) i ilegalnu (kojoj nije dozvoljeno ni postojanje). Na primer, ilegalna opozicija je prisutna u autoritarnim i totalitarnim političkim sistemima. Dok, za razliku od njih, u demokratskim i liberalnijim političkim sistemima se dozvoljava tzv. legalna opozicija, jer im je sloboda mišljenja i delovanja jedno od osnovnog načela ideološkog koncepta. Treći tip su države, poput Velike Britanije u kojima je postojala i legalna (Laburistička stranka) i ilegalna opozicija (IRA) za vreme konzervativne vlade Margaret Tačer.
Još jedna od upotrebe pojma opozit jeste u slikarstvu, pa je kao opozit crvenoj boji plava.
I u psihologiji, takođe, imamo tzv. opozitno-prkosni poremećaj (OPP) koga karakeriše protivljenje svakom autoritetu, naročito roditelja i nastavnika.
