Šta je autizam? Šta znači kada kažemo da je neka osoba autična?
Autizam je jedan od najtežih poremećaja u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, te ograničeni obrasci ponašanja koji se ponavljaju.
Do sada ste sigurno više puta bili u prilici da čujete za pojam autizam, i verujem da većina zna da je reč o nekoj vrsti poremećaja, a da li znate šta tačno znači autizam?
Etimološki posmatrano pojam autizam potekao je iz grčkog jezika, od reči autos u značenju sam. Reč je o jednom od najtežih razvojnih poremećaja, koji se javlja u ranom detinjstvu i ugrožava razvoj dela, kao i njegovo kasnije osposobljavanje za samostalni život.
Po definiciji, autizam predstavlja složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, te ograničeni obrasci ponašanja koji se ponavljaju. Reč je o razvojnom defektu mozga koji se ogleda u nemogućnošću razvoja jezika komunikacije i ostalih oblika društvene komunikacije.
Statistički posmatrano, ovaj poremećaj u razvoju javlja se kod 2 do 5 dece na 10 000 rođenje i 1,5 puta je češći kod muškaraca. Ono što je posebno interesantno kod autizma, jeste da određena autistična deca pokazuju zaista velike motorne, matematičke i druge veštine.
Autične osobe se odlikuju nesposobnosti komunikacije, teškočom u socijalizaciji, nedostatkom centralnog gledanja, bizarnim govorom, ponavljanjem istog, očaranost predmetima, izbegavanjem drugara, gubljenjem interesovanja za igru i gubitkom mimike sa lica.
Postoje dve osnovne vrste autizma – primarni i sekundarni. Primarni autizam se primećuje tokom prvih meseci života, dok se sekundarni uočava tek nakon druge godine života. Iako mnogi misle da autizam mora da bude praćen mentalnom retardacijom, to nije pravilo jer se ovaj poremećaj pojavljuje i kod dece koja imaju prosečnu, pa čak i nadprosečnu inteligenciju.
Deca sa autizmom se mogu edukovati, a način na koji će se to radi zavisi od procene stanja deteta. Obično ova deca savladaju samo osnovna znanja čitanja i pisanja, ali u retkim slučajevima dešava se i da steknu visoko obrazovanje.
Defektolozi različitih usmerenja se bave tretmanom osoba koje boluju od autizma. Pored njih, sa decom sarađuju i pedagozi, logopedi i drugi medicinski radnici. Bitno je napomenuti da najveći problem autična osoba doživljava tek kada odraste jer u našoj zemlji nema dovoljno specijalizovanih ustanova za brigu o njima.
