Šta je dubak? Da li ste već čuli za ovaj pojam? Na šta se tačno odnosi?
Dubak je deo bebi opreme, uređaj koji mogu da koriste bebe koje ne mogu samostalno da hodaju. Naziva se još i šetalicom ili hodalicom, a omogućava detetu da se bezbedno igra i pritom počne da pravi prve korake.
Danas se dubak za bebe može poručiti i online, a postoje razni modeli, od jednostavnih do onih sa tablom za igru. Uglavnom imaju osnovu od tvrde plastike, viseće sedište od čvrste tkanine sa rupama za noge i naravno – točkiće uz pomoć kojih se beba lako i sigurno kreće kroz prostor.
Dok boravi u dupku, beba počinje da se oslanja na noge, da spušta cela stopala na pod i osmeljuje se na prve korake. Na ovaj način se mišići nogu razvijaju, a ujedno podstiče ne samo motorika, već i koordinacija pokreta kod bebe.
Kako se koristi dubak i koliko često dete sme da bude u šetalici dnevno? Kada su nastali prvi modeli ovog uređaja za decu i u kojoj meri su podsticajni i bezbedni? Pročitajte.
Dubak ili šetalica – kada su se pojavili prvi modeli?
Dubak se pojavljuje na slikama još iz 15. veka. Jedan od najinteresantnijih primera je slika bebe Isusa u drvenom dupku koja se nalazi u holandskom rukopisu “Časovi Katarine Klivske” i datira iz 1440-ih godina. Osim u ovom dokumentu, postoji još mnogo istorijskih spisa gde se mogu naći ilustracije bebe Isusa u hodalici.
Postojale su i drugačije varijante šetalice za bebe, poput drvenog prstena na točkovima. Ovaj model podrazumevao je postavljanje prstena u visini bebinog struka na stub koji je bio pričvršćen za pod i plafon. Beba je postavljena unutar prstena i mogla je da se kreće u krug oko stuba. Na ovaj način je mogla nesmetano da hoda, a da pritom ne stigne do opasnih mesta poput vrućih pećnica.
Tokom 17. veka smatralo se da dubak pomaže bebi da se uspravi „i fizički i moralno“.
Kako dubak utiče na razvoj bebe?
O uticaju šetalica na razvoj bebe mnogo se polemisalo decenijama unazad. Premda se u prošlosti smatralo da dubak pomaže detetu da prohoda, poslednjih godina pedijatri dovode u pitanje efekte korišćenja hodalice. S jedne strane stoje zagovornici upotrebe šetalice, koji smatraju da je dubak adekvatna podrška bebama u hodanju. Kada već samostalno sedi, negde između sedmog i devetog meseca, dete treba postaviti u dubak tako da se može najpre oslanjati na noge, a onda postepeno i šetati.
Pored podrške za prohodavanje, dubak sa muzičkim i svetlećim dodacima na tabli može da deluje stimulativno i na kognitivni razvoj. Dok sedi u šetalici beba se igra različitim igračkama – volan, zvečke, lukovi sa kojih vise mekane ili zvučne igračkice, sasvim je izvesno da svaki od ovih detalja pozitivno utiču na njenu maštu, ali i izoštravaju čula vida, sluha, dodira.
S druge strane, postoji grupa stručnjaka koji smatraju da dubak nanosi više štete no koristi. Naime, sagledavajući bezbedonosne aspekte, eksperti tvrde da šetalica nema toliko uticaja na hodanje, a da pritom nije sigurna. Neki od prigovora odnose se i na evenutalan zakasneli motorički razvoj. Među argumentima izdvaja se činjenica da bebe u šetalici ne mogu da vide svoje noge dok se kreću.
Takođe, hodajući u dupku mnoge bebe iz radoznalosti mogu brzo stići s jednog kraja prostorije na drugi, pritom rizikujući da se prevrnu ili obore neke predmete i tako se povrede. Naravno, uz nadzor roditelja moguće je izbeći ovakve nezgode i uživati u benefitima korišćenja dupka.
Sigurnost bebe u šetalici
Dubak je izuzetno koristan uređaj, čijom pravilnom upotrebom dete može samo da se zabavi bez pomoći mame i tate. U tom smislu, predstavlja veliki oslonac za roditelje koji neprestano brinu o detetu. Međutim, to ne znači da se beba sme ostaviti u šetalici bez nadzora. Upravo zbog toga što omogućava bebi kretanje na koje nije samostalno spremna, potrebno je biti naročito oprezan kada je dubak i njegovo korišćenje u pitanju.
Dok istražuje prostor, dete može doći do stepenica ili možda do utičnice, kablova. Nije isključeno da beba zaintrigirana posegne za nekim predmetom, pa da se pritom prevrne. Premda savremeni modeli šetalica imaju različite osigurače koji pomažu da se ovakve nezgode izbegnu, opšta je preporuka svih pedijatara i stručnjaka da roditelj uvek bude u blizini, spreman da pomogne bebi ako negde “zapne” u prostoru ili ako krene dalje no što je pametno i bezbedno. Na ovaj način dete može da se zabavi, kreće i istražuje, a roditelj bude mirniji, jer ga drži na oku dok se igra.
