Šta je teodiceja? Šta znači i kada se sve koristi navedeni pojam?
Grana filozofije i teologije koja pokušava da pomiri postojanje zla i patnje sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva naziva se teodiceja.
Iako se pojam teodiceja na nasim prostorima retko spominje, jos ređe upotrebljava nije na odmet da znate njegovo značenje.
Ako pojam teodiceja posmatramo sa strane etimologije, videćemo da je on na naše prostore stigao posredstvom novolatinske reči theodicea (bogopravdanje), koja potiče od grčke reči θεός, što znači Bog i reči δίκη u značenju pravo, pravdenost.
Prvi put sa ovim terminom srećemo se u 17-om veku kada je Lajbnic pokušao da objasni da živimo u najboljoj mogućoj verziji sveta, da je Bog svemoguć, a da je za postojanje zla na svetu kriv isključivo čovek. Po njemu sva patnja koja dolazi zbog zla je plod isključivo slobodne volje čoveka.
Po definiciji, teodiceja ili teodikeja predstavlja granu teologije i filozofije koja pokušava da pomiri postojanje zla, bola i patnje na svetu sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva.
Drugim rečima, teodiceja pokušava dao pomiri jedan od najvećih problema u religiji, a to je zašto je Bog stvori zlo na svetu? Kako je beskrajno dobri Bog dozvolio da se loše stvari dešavaju dobrim ljudim? Zašto toliko dece gladuje i pati u svetu?
Objašnjenje da je za to kriva slobodna volja čoveka, odnosno gresi koje on čini dovode nova pitanja, a osnovno jeste zašto je Bog dopustio greh koji zapravo predstavlja njegovu negaciju?
Religije koje nisu monoteističke su lako rešavale ovaj problem, jer kod njih postoji Bog kao oličenje dobrote i Sotana – oličenje zla.
