Ako kažemo da je pseudonim Ane Bekute – Nada Polić, da li je pseudonim nadimak ili drugo ime? Šta je zapravo pseudonim?
Pseudonim je ime koje uglavnom vole da koriste estradne ličnosti, umetnici, pisci…
Evo nekih primera: Hajnc Alfred je zapravo političar Henri Kisindžer, Dara Bubamara je Radojka Adžić, Erik Vajs je čuveni madjioničar Hari Hudini…
Bukvalno značenje reči pseudonim je “lažno ime”. Pojam dolazi iz grčkog jezika i reči pseudo, što znači lažno i onima, što znači ime. Nekada se za drugo ime koristi i izraz alias, što na latinskom znači – na drugi način ili se primenjuje francuski izraz nom de plume, posebno kod pisaca. Takođe, sa istom funkcijom u primeni je i akronim a.k.a. (na engleskom: takođe poznat kao).
Osnovni motiv skrivanja pravog imena uglavnom je želja za promenom imena, kod mladih, neafirmisanih pisaca ili slikara, kako bi zvučnijim imenom lakše došli do slave i medijske pažnje. Retko se desi da je posredi opreznost ili strah od neke odgovornosti. Uglavnom je to vid tajanstvenosti kojim osoba želi da se okruži radeći sama tako na ličnom marketingu.
Neki od vidova pseudonima su kriptogram, anagram, prenonim (skraćeni potpis), zatim hagionim, frazeonim (čest u žutnalizmu kada se umesto potpisa upotrebljava frazakao sun a primer “Hroničar”, ili “Amerikanac” – Dž. F- Kuper.
Postoji i pseudandronim (kada se iza muškog imena skriva žena pisac) koji je bio čest u doba kada se smatralo da je nepristojno da žene pišu, dok je ređi pseudoginim (muđkarac koji se potpisuje ženskim imenom. Pseudonim je posebno bio moderan u 16. i 17. veku a koristili su ga umetnici još u antičkom dobu. U 19. veku, pseudonim skoro potpuno istiskuje prava imena.
