U nekim izlaganjima ili na predavanjima, može se čuti pojam – pseudonauka. Šta znači kada neki sistem zovemo pseudinauka? Šta je zapravo pseudonauka?
Pseudonauka je delatnost koja ima za cilj da se predstavlja kao priznata realna nauka uz podražavanje njenih postupaka ali bez dostignutih standarda koji jednoj nauci daju legitimitet.
Pseudonauka ne poštuje elemente koja istinska nauka ceni. To su rasprave, kritike, debate. Objašnjenja i rešenja koja nudi obično su u suprotnosti sa naučnim znanjem, što nekada smatraju svojom prednošću.
Retko se desi da predstavnici pseudonauke izdrže ipak kritičko preispitivanje kompetentnih kritičara.
Pseudonauka se najčešće razvija tamo gde je posredi nepotpuno poznavanje prave problematike pojava pa pseudonauka svojim tvrdnjama pokušava da popuni praznine i nejasnoće fenomena za koje savremena priznata nauka ne uspeva da da valjane odgovore.
Nauka i pseudonauka se razlikuju po totalno suprotnom pristupu u posmatranju prirode. Pseudonauku nekada zovu i patološka nauka.
Termin pseudonauka je spoj dve grčke reči : pseudo (lažni) i nauka (znanje). Pojam sam po sebi ima negativnu konotaciju. Jedna od pseudonauka je na primer homeopatija.
Osnovne razlike izmedju nauke i pseudonauke: Naučni rezultati istraživanja se objavljuju u stručnim časopisima i recenzirani su dok se radovi pseudonaučnika objavljuju u popularnoj literaturi, bez stručne recenzije.
Tvrdnje pseudonučnika se skoro nikada valjano ne proveravaju, a metode, istraživanja i eksperimenti detaljno su opisani. Kod pseudinaučnih tvrdnji zahteva se princip verovanja, pa neretko imaju religiozni karakter. Glavni izvor prihoda pseudonaučnika su seminari, knjige, skupovi, predavanja, prodaja proizvoda koje promovišu…
