Šta je to petrologija?
Osobe koje se bave petrologijom nazivaju se petrolozi.
Etimolozi kažu da izraz petrologija potiče od grčkih reči petra (πέτρα) što znači stena i logos (nauka). Nekada je litologija bila sinonim petrologiji ali danas se litologija uzima kao naučna disciplina petrologije koja se bavi opisivanjem makroskopskih uzoraka stena.
Prema definiciji, pojam petrologija bi se mogao odrediti kao grana geologije koja se bavi proučavanjem stena i kamenja, ali i uslovima pod kojim oni nastaju.
S obzirom na različite vrste stena petrologija se deli na tri grane: petrologija magmatskih, metamorfnih i sedimentnih stena.
Petrologija magmatskih stena proučava strukturu i sastav magmatskih stena, kao što je na primer granit. Petrologija sedimentnih stena bavi se sastavom i strukturom istih. A da bi nastala jedna sedimentna stena materijal od kojeg se sastoji mora da prođe nekoliko procesa: od površinskog (fizičko i hemijsko) raspadanja, sedimentiaciju ili taloženje i litifikaciju, odnosno očvršćavanje. Dok petrologija metamorfnih stena iliti petrologija metamorfita izučava stene koje su ustvari nastale iz sedimentnih i magmatskih stena. Tačnije metamorfne stene nastaju procesom metamorfoze, odnosno menjanjem ili transformacijom od neke druge stene, a pod dejstvom visoke temperature pritiska, vodene pare i gasova.
Savremenizacija je učinila svoje, pa i moderni petrolozi koriste principe geohemije i geofizike, ali i podatke termodinamike kako bi bolje razumeli poreklo samih stena.
Postoji i takozvana eksperimentalna petrologija koja proučava razne faze i njihove veze između prirodnih, pa i sintetičkih materijala na visokim temperaturama. Tako su rezultati ekspermintalnih petrologa osnova današnjem razumevanju kako magmatskih tako i metamorfnih stena.
