Šta je citoplazma?
Sve ćelije nekog organizma imaju citoplazmu.
Naravno, najveća razlika jeste između organizama a manje više između ćelija. Ćelije iz različitih bioloških grupa i porodica imaju svoje specifične karakteristike po kojima se razlikuju. Zato se i kaže da sve ćelije bez obzira kojem organizmu pripadaju imaju citoplazmu, pa se u tom smislu kaže da su sve ćelije iste.
Kod životinja, na primer, citoplazma je toliko velika da zauzima koro polovinu ćelijske zapremine, a kod biljaka zbog prisustva takozvane vacuole, citoplazm a zauzima znatno manje prostora.
Citoplazma ima veliku ulogu kod ćelija koja se naziva mehanička uloga. Glavna funkcija joj je da održi oblik i formu ćelija. Citoplazma ima i zaštitnu ulogu kod ćelija, jer pri udaru ćelije ona štiti ćelijske organele.
Biologija pojam citoplazme definiše kao providnu i sluzavu, želastinastu tečnost koja struji u svim ćelijama i od nje zavisi nastanak, sve pojave života. Tako da bez citoplazme nema ni vitalnih reakcija koje su neophodne za život, poput metabolizma, glikolize i sinteze proteina.
Citoplazma je smeštena između plazma membrane i jedrove membrane.
Sastav citoplazme je karakterističan i sastoji se od vodenog sastava koji čini 81 posto mase, a izgrađen je od jona i rastvorljivih makromolekula kao što su enzimi, ugljeni hidrati, soli, protein i RNK molekuli.
Zavisno od kog sastava je vodena masa citoplazme, taj deo se naziva citogel ( ako je želastinast) ili citozol (ako je u tečnom stanju).
