Šta je galijum?
Galijum (latinski gallium) je hemijski element. Njegova oznaka u Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata je (Ga).
Pojam Galijum se dakle primenjuje u hemijskom rečniku. U pitanju je metal treće A grupe. Čist galijum je zapravo metal nailik srebru i ne pravi reakciju ni sa kiseonikom (oksidacija) ni sa vodonikom.
Jedinjenja galijuma plamen mogu da kolorišu u ljubičasto.
Postoji 4 alotropska izotopa galijuma a medju njima su postojani 69 i 71. Galijum nema nikakav biološki značaj.
Galijum je zastupljen je u kori Zemlje i to uglavnom kao pratilac ruda cinka ili bakra, čije je značenje u privredi znatno veće.
Metal galijum je 1875. godine otkrio je Paul Lecoq de Boisbaudran.
Primena: Fluoridi i fosforiti galijuma (jedinjena ovog metala) poseduju osobine poluprovodnika. Zato se se dodaju silicijumu pa se tako primenjuju u elektronskoj industriji.
Takodje, slojevi galijum-arsenika primenjuju se u proizvodnji ultrabrzih procesora. Metalni galijum se na primer nalazi u termometrima kojima se mere dosta visoke temperature.
Galijum spada u grupu slabih metala sa romboidnom kristalnom strukturom. Ima 3 valentna elektrona i oksidacioni broj galijuma je – 3.
Od posebne važnosti je jedinjenje galijum arsenid (GaAs). Sastoji se od arsenika i galijuma. Kao poluprovodnik se primenjuje za proizvodnju uređaja kao što su integrisana kola mikrotalasne frenkvencije, laserske diode, solarne ćelije, optički prozori, monolitna mikrotalasna integrisana kola…
