Šta je stihija? Šta znači kada čujemo da je “posredi neka stihija”?
Pojam stihija ima osnovno sledeće značenje: sila prirode, nepogoda.
Osim toga, reč stihija može označavati buru, oluju, poplave, požare i razne druge nepogode. Dogadjaj koji se omakao kontroli takođe se naziva “stihijom”.
Navedena značenja se u komunikaciji koriste u bližoj prošlosti. Izvorno značenje te reči zapravo je: ono što je osnovno, elemenat, pratvar, esencija, slovo…
Reč stihija dolazi iz grčkog jezika (stoiheion). Koju ju je koristio Empedokle koji stihije opisuje večnim. “Stihije naime ne postaju i ne nastaju, već se spajaju u jedino i razdvajaju se iz jedinstva”. Stihija je za stare Grke označavala nešto neuništivo i postojano.
Taj koren reči sa izvornim značenjem došao je i do naših krajeva. Srbi tako, posebno nekada u narodnim pesmama, za Beograd kažu da je “stojni”, a to upravo znači da je stalan, neuništiv, postojan, da je prapočetak…
Iz korena reči stihija, nastajala su i imena in eke filozofske škole, pa se tako jedan lik iz grčkog mita zove upravo Stihij. Njegove osobine su naravno : glavni, hrabar, stamen. U našem jeziku, tu se može naći sličnost sa korenom reči od koje su nastala imena Stojan i Stoja.
Škola stoika je nazvana tako jer su pripadnici tadašnje grupe znalaca sebe smatrali stamenim i konstantnim.
