Šta je to majeutika?
Specifična metoda dolaženja do istine naziva se majeutika.
Etimolozi nas upućuju na poreklo izraza majeutika navodeći grčku reč μαıευτıϰὴ koja se doslovno prevodi kao babička veština, odnosno veština vršenja porođaja. Međutim, pojam majeutika Sokrat (čija je majka bila babica) upotrebljava kako bi objasnio, tj. naveo učenike da kroz interesantna pitanja i odgovore izvuče iz njih tačno saznanje koje je nesvesno čamilo u njima kao i u svakom čoveku.
Naime, može se reći da je majeutika („porađanje znanja“) metoda raspravljanja i zaključivanja, jer se iz sagovornika izvlači prava istina (kao što babica izvlači dete iz majke).
Sokrat je smatrao da je istina potencijalno prisutna u svakome koji joj teži, s tim da u početku rasprave on navodi prvo na pogrešne odgovore, kako bi u drugom delu odbacivao sve protivurečne i netačne odgovore i izvlačio istinu i spoznaju o onome što se govori.
Ovakvom metodom, zapravo induktivnim putem dolazi se do ispravne definicije i prave spoznaje pojma.
Sokrat je poznat po svojim dijalozima putem kojih je istraživao moralne koncepte, tako da se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije, ali i filozofije uopšte. Takođe, Aristotel je o Sokratu govorio kao pronalazaču metode definicije i indukcije, koje je smatrao ključnim u naučnim istraživanjima.
Kod Sokrata se metoda vođenja dijaloga deli na dve faze. Prva faza se naziva ironija jer dovodi sagovornika do saznanja da ništa ne zna o onome što ga učitelj pita. Odatle potiče i čuvena rečenica „Znam da ništa ne znam“ (kao oblik ironije) ali i koja je početak svakog daljeg saznanja. I druga faza je majeutika u kojoj Sokrat postepeno „porađanjem istine“ dovodi sagovornika do saznanja.
