Šta je to anadiploza?
Stilska figura u kojoj se jedna ili više reči sa kraja stiha ili rečenice ponavlja na početku sledećeh stiha ili rečenice naziva se anadiploza.
Svi oni koji su zaboravili značenje glasovne promene anadiploze, sada imaju priliku da se podsete koje je njeno značenje i kada se upotrebljava. Sa etimološke strane reč anadiploza nastala je od grčke reči anadíplōo koja ima značenje udvajam, udvostručim;
Po definiciji anadiploza predstavlja glasovnu stilsku figuru po kojoj se ponavlja jedna ili više reči na kraju jednog i na početku narednog stiha ili na kraju jedne i na početku naredne rečenice (u slučaju da je prozno delo u pitanju). Primenom anadiploze ističe se značenje reči. Ona zajedno sa anaforom, epiforom i simplokom spada u stilske figure koje nose naziv lirski paralelizmi. Najčešće se pojavljuje u poeziji tj. u stihovima gde označava ponavljanje jedne reči u stihu čime se dobija i na zvučnosti pesme jer je lakše rimovanje.
Da bi ste lakše shvatili značenje ovog pojma , izdvojili smo i par primera u kojima se jasno vidi upotreba anadiploze:
- „Kad ujutru bijel dan osvane,
Dan osvane i ogrije sunce.” (narodna epska pesma, „Car Lazar i carica Milica“)
- „Dok je doba, djeco, kajite se;
Kajite se, dok nije pozvana
Duša k’ onom koji nebom trese;“ (Ivan Mažuranić, „Smrt Smail – age Čengića“)
- „…kad prevratom ću smjelim oboriti Bastilju,
Bastilju sviju kriza: moj mozak! Moj mozak!“ (Miroslav Krleža, „Revolta“);
