Šta znači interpelacija?
Svojevrsna upadica naziva se interpelacija.
Kako etimologija navodi izraz interpelacija potiče od latinske reči interpellatio (od glagola interpellare) koja se doslovno može prevesti kao upasti u reč, prekidati nečiji govor pitanjem.
Pojam interpelacija se može odrediti kao upadica ili prekidanje u govoru, čak i prigovor.
U parlamentu, na primer, interpelacija je pitanje kojim poslanik traži od vlade ili nekog ministra pismeno ili usmeno izjašnjenje o određenoj spornoj stvari iz oblasti unutrašnje ili spoljne politike. Ne retko se kaže da je interpelacija kvalifikovano poslaničko pitanje.
Razlika između interpelacije i poslaničkog pitanja jeste što poslaničko pitanje ima za cilj dobijanje informacija dok se kod interpelacije otvara rasprava i sprovodi glasanje. Kod interpelacije se pretresa neki predmet ili pitanje i ocenjuje politika vlade, tako i njene odluke. U parlamentu važi nepisano pravilo da poslanici koji interpeliraju istovremeno i zahtevaju od vlade da obrazloži i opravda svoje stavove. To sve navodi na zaključak da se interpelacijom ustvari napada politika vlade u cilju da se predoči da je pogrešna i da su njene odluke štetne po državne interese. Prema tome interpelacija se ne pokreće dok poslanici nisu sigurni da će bar malo uzdrmati ugled vlade bar kod većine njenih pristalica. Zato je interpelacija opširnija i po trajanju duža od poslaničkog pitanja.
Pravosudna oblast pod interpelacijom označava prigovor, ali i sprečavanje ili osporavanje nekog pitanja ili predmeta, na primer poseda. Takođe u ovom kontekstu može značiti i pozivanje pred sud.
