Šta je to stakato?
Muzička artikulacija pri kojoj se pravo trajanje tona skrajuće naziva se stakato.
Etnološki posmatrano reč stakato nastala je od italijanske reči staccarsi u bukvalnom značenju odvojeno. Ovaj pojam koristi se za muzičku artikulaciju u kojoj se trajanje tona skraćuje. Ovde je bitno definisati pojam artikulacija koji predstavlja način na koji se izvode tonovi pri sviranju nekog muzičkog instrumenta ili pri pevanju.
Pri pisanju u notaciji se stakato obeležava sa okruglom tačkom iznad glave note naspram njenog vrata. Ta tačka pri sviranju, odnosno pevanju znači da se svaki ton izvodi odvojeno upola kraće od napisane notne vrednosti. Znači pri sviranju stakata koristićemo kratko sviranje nota što faktički znači da ćemo brzo „kucati“ po dirkama. To kucanje mora biti što kraće znači odsečno kako bi se postigao odgovarajući ton. Primera radi tehnika stakta česta je u narodnim kolima na našim krajevima.
Stakato se u muzici upotrebljava u značenju odsečeno, nevezano, pa shodno tome razvila se i posebna muzička tehnika pod nazivom stakato koja se ogleda u oštrijim trilerima i dosta lakoš melodiji koju je lakše savladati prilikom sviranja instrumenata.
Bitno je napraviti razliku između stakta i legata. Dok stakato predstavlja skraćivanje nota u muzičkoj artikulaciji legato predstavlja muzičku artikulaciju bez skraćivanja u kojoj se note izvode mirno i bez prekida čime se taj muzički izraz čuje mnogo jasnije, preciznije, bogatije i razgovetnije.
