Šta je to mimezis?
Mimezis znači imitiranje, odnosno oponašanje koje je izraz umetničkog dela.
Mimezis je pojam koji se već dugi niz godina koristi pre svega u savremenoj filozofiji. Po definiciji mimezis predstavlja podražavanje i odražavanje, odnosno imitiranje koje proizilazi kao odnos umetničkog dela prema stvarnost što prema realističnoj filozofili pokazuje suštinu same umetnosti. Ovaj pojam najpre je objasnio Platon u svojoj metafizici koja se bavila antičkim shvatanjem umetnosti.
Kao što je svima dobro poznato imitiranje je oduvek predstavljalo nešto manje važno i vredno jer predmet oponašanja nikada ne može biti kao original. Još Stari Grci uvideli su da u celom procesu oponašanja, tj. imitacije postoji nešto negativno. Koncept mimezista je i počeo da se uzima u obzir iz tih razloga naročito kada je bilo reči o umetničkim delima. Po Platonu koncept mimezisa je samo jedan od elemenata koje obuhvata klasična metafizika. On ne imitira prirodu, pa tako ne može imitirati ni oponašati, ali kako bi se u njemu stvorila stvarnost, istina ili priroda on bi mogao da funkcioniše kao momenat u kojem se ispunjava stvarnost. Ako mimezist ne imitira prirodu već je konstituiše onda možemo reći da mimezist predstavlja proces koji stvara nešto iz ničega.
Po platonu osoba koja imitira druge je najgora od svoje vrste jer u procesu mimezista on je niko, obična maska i licemer i kao takav je neodrediv i nemoguće je smestiti ga u određenu vrstu i fiksirati za jednu funkciju.
Prema tome možemo reći da je mimezist jedan od osnovnih pojmova antičke estetik i kao takav predstavlja teoriju umetnosti po kojoj je stvaralačko oponašanje stvarnost.
Mimezis je pojam koji je najpre uočio Platon, a kasnije ga je dopunio i razvio Aristotel. Najviše se razvio u renesansi i postao je jedan od ključnih problema strukturalističke terorije umetnosti.
Mimezis kod književnog dela je najodređeniji jer umetnik predstavlja svet onakvim kakvim ga on vidi i koristi jezik kao svoje umetničko sredstvo. Čitaoci taj jezik i sami razumeju jer su u stanju da pročitaju dato umetničko delo i dođu do određenih spoznaja o svetu na koje nam ono sugeriše. Sa druge strane mimezis u operi ili baletu je posredan jer ove discipline nisu jezički zasnovane i oslanjaju se na čulne aspekte čoveka.
Erik Auerbaha je napisao knjigu pod nazivom „Mimezis“ u kojoj je dao svoje značenje ovog pojma. Auerbah je ovaj pojam značajno proširio i po njemu mimezis jeste imanentna osobina književnosti.
