Introspekcija

Introspekcija, šta je to zapravo? Da li ste upoznati sa značenjem koje ima navedeni pojam?

Introspekcija predstavlja samoposmatranje i beleženje sopstvenih psihičkih doživljava.

Pojam introspekcija je uglavnom prisutan u psihologiji, dok su šanse da čujete ovu reč u svakodnevnoj komunikaciji veoma male. Ipak u slučaju da ste čuli za ovaj pojam i zanima Vas njegovo značenje, sledi objašnjenje.

Etimologija nas uči da je sam termin introspekcija potekao iz latinskog jezika, od reči introspicere, što znači gledati u nešto, posmatrati. Introspekcija predstavlja prihološku metodu koja se ogleda u samoposmatranju, odosno opažanju vlastitih psihičkih procesa.

Po definiciji, introspekcija predstavlja metod koji se sastoji u pažljivom samoposmatranju i beleženju spostvenih psihičkih doživljaja i detaljnom opisivanju tako otrkrivenih sadržaja.

Razvila se krajem prošlog veka uporedo sa razvitkom moderne psihologije. Izuzetno je značajna i zahvajući njoj prikupljeno je dosta informacija o načinu na koji čovek doživljava stvari, kao i o činiocima koji na njega utiču.

I pored značaja koji introspekcija ima, ona je ograničena i brojni su oni koji je osporavaju. Naime, samoposmatranje može dovesti do menjaja doživljaja, a postoje i oni doživljaji koji se ne mogu istovremeno doživljavati i posmatrati. Takođe, reči su često veoma nedovoljne kako bi se opisali doživljaji.

Problem kod introspekije jeste i taj što su pojave subjektivne i dostupne samo jednoj osobi (ona koja ih doživljava), zbog čega nije moguće te pojave objektivno sagledati.

U filozofiji, introspekcija se koristi da označi unutrašnje poimanje misli, sećanja, sadržaja, očekivanja, planova.