Ćumur, šta je to? Znate li tačnu definiciju ovoga pojma?
Ćumur je turski naziv za drveni ugalj.
Na našim prostorima roštilj važi za jedno od omiljenih srpskih specijaliteta, koje većina ljudi rado konzumira. Medutim, malo ko zna da pravi najukusniji roštilj nastaje upravo zahvaljujuci ćumuru. Da li ste upoznati sa značenjem ovog pojma?
Sam termin ćumur predstavlja tursku reč koja ima znacenje drveni ugalj. Ćumur se definiše kao gorivo koje predstavlja mešavinu organskih spojeva, od kojih ugljenik zauzima cak 90%. Nastaje razgradnjom različith vrsta drveta.
Pre svega ćumur je poznat po tome što daje toplotu uz veoma malo dima i plamena. Pored toga upotrebljava se i za izradu plinskih maski, filtera za prečišcavanje vode, izradu zubnih pasta, olovaka, a veliku primenu ima i u medicini.
Poznato je da se ćumur koristi od davnina, a prvi tragovi ovog goriva potiču još od pre 30 hiljada godina kada se njime crtalo po zidovima pećine. Najveću primenu ćumur je imao tokom 18-og veka i to uglavnom kao sirovina.
Postoje tri načina za pravljenje ćumura, a najkvalitetniji se pravi u ćumurskim pećima, dok je najlošiji ćumur proizveden iz lima.
Kvalitet ćumura će zavisiti i od drveta od kojeg se pravi, pa će tako hrastovina biti najkaloričnija, a pored nje dobra je i bukovina, borovina, vrba…
Najjednostavniji način za pravljene ćumura jeste proizvodnja iz lima, koja se ogleda u stavljaju određene vrste drveta u limene peći koje na dnu imaju vratanca, a na vrhu poklopac. Na ovaj način se od pet kubika drveta za tri dada dobije od 8 do 10 džakova ćumura.
Malo kvalitetniji ćumur se dobija nešto složenijim načinom, gde se u iskopanu rupu ubacuje drvena građa koja se prekriva ćumurom i slamom koja se potom i zapali. Nakon četiri dana ćumur se gasi vodom, suši, prosejava i pakuje u džakove.
Najkvalitetniji ćumur se dobija pravljenjem u specijalizovanim ćumuranama koje drže registrovani proizvođači koji uglavnom koriste bukvu, hrast, cer i bor.
