Poseban proces vranje naziva se fermentacija.
Ljubitelji piva sigurno znaju sve o fermentaciji, ali za one koji se prvi put susreću sa ovim pojmom objašnjavamo njegovo pravo značenje.
Etimologija kaže da izraz fermentacija potiče od latinske reči fermentatio, odnosnno od fermentum u značenju kvasac.
U hemiji, prema definiciji, fermentacija je process rastvaranja organskih supstanci u jednostavnija jedinjenja. Tako je neretko ovaj pojam zamenica za vrenje ili previranje.
Prema tome, vrenje ili fermentacija se odrđuju kao proces alkoholnog vrenja, jer se ovim tako proizvode određne vrste alkoholnog pića.
Ukoliko želite da se oprobate u proizvodnji, na primer, piva ili nekog drugog alkohola koji nastaje fermentacijom, biće vam potrebni: voda, kvasac, tačno određena temperature za izabrano alkoholno piće i šećer. Kao rezultat alkoholne fermentacije dobija se i do 15% čistog alkoholnog ostatka, jer se ovim procesom izdvaja, te proizvodi etanol i ugljen dioksid.
Takođe, postoji i aparat za određivanje sposobnosti vrenja kod brašna koji se naziva fermentograf (od latinske reči fermetum ili kvasac i grčke reči gráphō ili opisujem).
Svet biotehnologije fermentaciju dobija dodavanjem neophodnih enzima ili bakterija, gljivica i drugih bioloških ćelijskih kultura, s obzirom da njihovim delovanjem dolazi do fermentacije, tj. enzimski potstaknute razmene materija (metabolizma). Premda su ovi mikroorganizmi prirodno usmereni na delovanje ovaj proces se naziva spontana fermentacija.
Međutim, za razliku od biotehnologije u industriji se koriste veštački odgajene kulture mikroorganizama, kako bi se proces lakše kontrolisao i tako sprečili neželjeni proizvodi.
