Šta je vulkanizacija
Specifičan postupak zagrevanja naziva se vulkanizacija.
Danas kada pomenemo reč vulkanizacija prva asocijacija su automobili, što i nije puno daleko od originalnog značenja, s obzirom da se postupkom vulkanizacije krpe pneumatici na vozilima.
Etimologija nas upućuje na koren izraza vulkanizacija navodeći latinsku reč vulcanus koja potiče od starorimskog boga ognja po imenu Vulkan.
Pojam vulkanizacija se kod nas prevodi kao postupak pri zagrevanju gume, kaučuka i gutaperke, pomešanih sa sumporom, na temperaturi od 130 do 131° C. Istorijski gledano vulkanizacija je kao hemijsko-tehnički proces nastao 1839. godine, tačnije te godine ga je otkrio Charles Gooyear.
Suština ovog procesa jeste da materije, koje su inače na 0° C tvrde kao drvo, postaju na višoj temperaturi znatno mekše i elastične a ne rastvaraju se, na primer u benzolu, terpentinu ili etru. Vulkanizacija je takav proces da se kaučuk pod uticajem različitih faktora kao što su vreme, pritisak i visoka temperatura, pretvori u gumu, a koja je dalje otporna na hemijske i druge atmosferske uticaje, ali i mehanička naprezanja, pritiske i tome slično.
Drugim rečima, vulkanizacija nastaje kada se određene polimerske molekule povezuju sa drugim polimernim molekulama pri čemu se kao krajnji ishod dobija guma.
Postupkom vulkanizacije, koji se danas najviše upotrebljava u svetu automobilizma, mogu se krpiti prorezi na gumama i do 1cm dužine pod uslovom da nisu oštećene žice unutar pneumatika.
