Hrestomatija

0

Hrestomatija

Većina filozofskih hrestomatija od koristi su svakom savremenom intelektualcu, kao vrelo ideja koje pokreću i pokretale su svet, pa i osmišljavale ljudski život.

Izraz hrestomatija nije latinska već grčka pozajmljenica od reči chrēstós koja u bukvalnom prevodu znači valjan, koristan, upotrebljiv i reči máthēsis koja znači učenje, nauka ili znanje.
U skladu sa našim jezikom hrestomatija bi značila proučavanje onoga što najviše vredi znati. Međutim, u prenesenom značenju odnosi se na izbor uzornih, poučnih mesta od raznih pisaca, tačnije njihovih znamenitih dela, nešto kao uzorna čitanka (pogotovu ako je reč o učenju nekog jezika).

Starogrčki gramatičar, prepoznatljiv u svoje doba (2.vek nove ere) pod imenom Eutihije Proklo i kao učitelj rimskog cara Marka Aurelija, veruje se da je autor jedne od prvih Hrestomatija. Ta Hrestomatija je i danas najvažniji izvor za poznavanje grčkih takozvanih kikličnih epopeja (drevne starogrčke epske pesme). Ova se Hrestomatija sastojala iz četiri knjige i obrađivala je širok spektar tema u vezi sa grčkom književnošću.

Za hrestomatiju se može reći da je skup korisnog znanja ili proučavanje korisnih stvari. Tako se može odrediti i kao zbirka odabranih tekstova ili odlomaka iz književnih ili naučnih dela, a skupljena u jednu knjigu (čitanku) najčešće za potrebe nastave ili nekog predavanja.

Takođe, razlikovanja radi ne treba poistovećivati pojam antologije sa pojmom hrestomatije.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!