Kad kažemo bekon prvo se pomisli na slaninu, što i nije daleko od istine, ali ovaj izraz se koristi i za neke totalno druge odrednice.
Ukoliko je reč o hrani, bekon je sinonim za koru od slanine ili samo za slaninu. To je osušeni deo (strana ili leđa) svinje bez kostiju, a reč vodi poreklo od engleske reči bacon. Taj deo svinje dobro se posoli i stavi da se suši, potom se dalje može dimiti ili kuvati. Jedino se u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama slanina pravi od svinjskog trbuha.
Međutim, na Balkanu se može čuti na oglasima, TV reklamama, u novinama ili na radiju, posebno za vreme ili pred praznike da ljudi prodaju bekone. Naravno reč je o vrsti mesnatih i masnih (debelih) svinja koja je obično mešavina danske dugouhe i velike jorkšir svinje i namenski se uzgaja za klanje.
Što se tiče drugog značenja ovog pojma, on je zastupljen u filozofiji, pa kada se kaže „bekon“ ili „bekonizam“, misli se na engleskog filozofa i prirodnjaka Francis Bacona (1214-1294), koji je ostavio zapis da će nauka omogućiti “da se naprave aparati koji mogu da razviju ogromne brzine i bez jarbola, a kojim može da upravlja samo jedan čovek bez pomoći životinja”. Ukratko Bekon je najavio vreme kada će nebom leteti avioni.
