Kada se neko vodi saznanjem do koje je došao na određeni način, a ne slepim verovanjem, kažemo da je gnostik.
Ovaj pojam vodi poreklo od grčke reči gnostike, a znači teorija saznanja kakva se koristi u filozofiji i reči gnosis koja znači saznanje, spoznaju ili uvid.
Termin gnoseologija nastao je iz dve grčke reči, gnosis i logia nauka. Označava teoriju saznanja i spada u granu filozofije koji se bavi proučavanjem izvora saznanja, puteva i formi saznanja.
Gnosticizam je učenje gnostičara i predstavlja sinretički verski pokret koji se razvio u ranim vekovima hrišćanstva sve do 4. veka, kad je potisnut. Gnostici su učili da se čovek jedino može spasiti samo ako spozna Boga.
Gnostičke ideje bile su protkane u mnogim drevnim religijama, koje uče da se gnosa (koja se različito tumači kao znanje, spoznanje, prosvetljenje, spasenje ili „jedinstvo sa Bogom“) može postići kroz filantropiju, odnosno jačanjem snage ličnosti, seksualnom apstinencijom i traženjem mudrosti pomažući drugima. Jednostavno rečeno zajednička karakteristika tih drevnih religija je verovanje da je ostvarenje gnose (ezoteričko ili intuitivno znanje) put spasenja duše od materijalnog sveta.
Gnostičari su pokušavali da teološke dogme misaono istraže, te su se protiv njih borili crkveni branioci, takozvani apologeti, koji su gajili slepo verovanje bez ikakvog znanja.
