Šta je glukoza? Zašto je značajna za zdravlje ljudi? I šta se desi kada se glukoza u krvi poremeti?
Glukoza, poznata i kao grozdani šećer i dekstroza, najraspostreniji je monosaharid u prirodi. Nalazi se u raznom voću, povrću, medu, ali i u ljudskoj krvi. Slatkog je ukusa, te ne čudi što nosi naziv koji potiče od grčke reči glykys, što na srpskom jeziku znači “sladak”.
Takođe je jedan od sastojaka u životinjskom tkivu i saharozi, a u obliku izomera se nalazi u krvi svih sisara. Naravno, ljudi najviše vode računa o nivou glukoze u svojoj krvi, a u nastavku teksta, saznajte i zašto.
Zašto je glukoza značajna za zdravlje ljudi?
Najjednostavnije rečeno, glukoza je glavni šećer u krvi ljudi i njihov najvažniji izvor energije. Izuzetno je značajna za zdravlje, jer se njenom razgradnjom u ćelijama dobija energija koja je ključna za životne procese u organizmu jednog čoveka.
Glukoza dospeva do ćelija kojima je potrebna energija zahvaljujući insulinu, odnosno hormonu koji proizvodi pankreas. Bez gušterače i insulina, glukoza jednostavno ne bi mogla da uđe u ćeliju i da se u njoj razgradi.
Naravno, lučenje insulina je uslovljeno nivoom glukoze u krvi. Čim je veći nivo glukoze prisutan u organizmu, aktivira se pankreas i proizvodi neophodnu količinu ovog hormona. Međutim, u nekim situacijama se dešava da gušterača ne uspeva da stvori dovoljno insulina, zbog čega glukoza ne može dopreti do ćelija kojima je potrebna energija.
U ovom slučaju ćelije ne uspevaju da nadoknade izgubljenu energiju, a čitavo telo počinje da se oseća iscrpljeno, umorno i slabo. Osoba najčešće počinje da obilnije mokri, da gubi na težini, da oseća malaksalost i čestu žeđ, što su prvi znakovi dijabetesa, odnosno šećerne bolesti.
Dijabetes nimalo nije bezazleno oboljenje. Ukoliko se zapostavlja i ne leči, može dovesti do oštećenja krvnih sudova, srca, bubrega, pa čak i do kome i smrti. Zato se preporučuje da osobe koje imaju ovu bolest, barem jednom u šest meseci odlaze kod svog izabranog lekara, rade neophodne analize i redovno proveravaju nivo glukoze u krvi.
Uz pravilnu terapiju i lečenje, izbalansiranu ishranu i fizičku aktivnost, dijabetičar može svoju bolest držati pod kontrolom, bez narušavanja funkcionisanja ostalih organa.
Šta se desi kada se glukoza u krvi poremeti?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, normalni nivo glukoze u krvi se kreće od 3,9 do 6,1 mmol/l (mili mola po litru). Merenje šećera u krvi se uvek obavlja ujutru, pre nego što osoba unese bilo kakav obrok. Ukoliko se desi da analize uzoraka krvi ukazuju na to da pacijent ima vrednost šećera više od 7 mmol/l u narednih 48 sati, lekari dijagnostikuju dijabetes.
Treba napomenuti da ne postoje čak tri tipa dijabetesa. Dijabetes tip 1, poznat i kao diabetes mellitus juvenilni, javlja se kod ljudi čiji pankreas uopšte ne proizvodi insulin. Uglavnom se ispoljava do tridesete godine života, kod osoba koje imaju genetske predispozicije da dobiju ovo oboljenje. Nažalost, takvi dijabetičari odmah postaju insulinski zavisnici i njihovo lečenje je uglavnom teže od ostalih pacijenata sa dijabetesom tipa 2.
Sa druge strane, kod diabetesa mellitusa, odnosno drugog tipa dijabetesa, telo postaje otporno na proizvodnju sopstvenog insulina. To se obično dešava kod osoba sa povećanom telesnom težinom, onda kada, zbog velikog broja masnih ćelija, glukoza ne može dospeti do onih ćelija kojima je preko potrebna energija.
Ovaj tip dijabetesa se ne otkriva tako lako. Uglavnom prođe i po nekoliko godina, pre nego što obolela osoba ode na pregled i proveri nivo glukoze u krvi. U tom stadijumu, šećer je već oštetio vid, krvne sudove, uticao na pojavu srčanog udara ili razvoja gangrene udova.
Poslednji je gestacioni dijabetes, koji se zbog različitih hormonskih promena javlja kod trudnica. Od ovog trećeg tipa dijabetesa boluje čak pet posto trudnica. U zavisnosti od njihovog celokupnog zdravstvenog stanja, terapije i načina života, zavisiće da li će šećer uticati na plod budućih mama.
Naravno, problem ne predstavlja samo visok nivo šećera u krvi. Ne treba ignorisati ni stanje hiperglikemije, odnosno niske vrednosti glukoze u krvi koje mogu dovesti i do srčanog udara! Njeni prvi simptomi su osećaj jake gladi, zatim drhtanje ruku, veliki umor, malaksalost i pojačano znojenje.
Najčešći uzrok hiperglikemije je neadekvatna insulinska terapija, što znači da uglavnom hiperglikemiju doživljavaju oni koji već boluju od dijabetesa. Međutim, nije retka pojava da izuzetno nizak nivo šećera u krvi dobiju i jako mlade, mršave osobe, koje svoj pankreas stalno stimulišu i opterećuju slatkišima, kao i gojazne osobe unošenjem prekomerne količine hrane.
Iako joj ime potiče od grčke reči za “sladak”, glukozu kad je u pitanju zdravlje ljudi, ne treba shvatiti olako. Njena razgradnja nam daje neophodnu energiju, a nizak ili visok nivo šećera u krvi (odnosno dijabetes i hiperglikemija), ozbiljne zdravstvene probleme. Zbog čega treba raditi redovne analize i pratiti regulisanost nivoa glukoze u krvi.
