Sigurno ste se u svakodnevnoj komunikaciji susreli sa stavom da je neko izrazio skepsu ili da je skeptičan prema nečijem mišljenju ili doživljaju stvarnosti. Da ne bi imali nedoumice u vezi sa skepsom otkrivamo vam da je reč skepsa grčkog porekla ( skepsis ) čiji bi oslovni prevod bio- posmatram, razmišljam, ali pravo značenje reči skepsa možemo definisati tek rečju sumnja. Dakle, skepsa = sumnja, sumnjati ili zauzeti kritičan stav prema nekom izlaganju.
Zahvaljujući prirodi čoveka da bude skeptičan, razvija se nauka, sa njom civilizacija i tom razvitku nema kraja.
Skepsa je osnov Dekartove filozovije i činilac njegove najčuvenije krilatice
” Sumnjam- mislim, dakle postojim.”
Skepticizam kao pravac u filozofiji ima polazište u sumnji, kako u opažajni tako i u saznajni svet. Ta skepsa treba čoveka da odveže od predrasuda, predubeđeja i emotivnog vezivanja za vlastiti sud. Dakle, čovek mora naći mir, i otvorno pristupati spoznaji istine kroz balansiranje spoznaja koje prikuplja skeptičnim promatranjem sveta.
Kasa sledeći put budete čuli da neku osobu opisuju kao skeptičnu, znajte da svakako nije lakoverna, iako će vam biti teško da je ubedite u neki stav, znajte da su upravo tavim- skeptičnim stavom najveći umovi čovečanstva spoznali najveća otkrića današnjice.
