Reč kolokacija je nastala od latinskih reči com- zajedno i locare – smestiti. Sam izraz znači smeštanje nečega, određivanje njegovog mesta ili položaja.
U lingvistici, kolokacija predstavlja višečlanu jezičku konstrukciju nastala u kombinovanju reči u sintagmi. To su grupe reči koje su bliske i pojavljuju se zajedno. One su se kao fraze već “odomaćile” u jeziku, ali se mnogo češće javljaju u jeziku od fraza. Kao primer se u literaturi često navodi ustaljena sintagma “plastična hirurgija” – umesto “estetska hirurgija”. Postoji mnogo primera kolokacije, ali je bitno naglasiti da svaki jezik ima svoje kolokacije, koje, kao takve, često nisu primenljive u drugim jezicima ukoliko bi se bukvalno prevele.
Pojam “kolokacija” se koristi i sudskoj terminologiji, pogotovu u slučaju stečaja, to jest prilikom određivanja po kom redu će se poverioci isplaćivati.
Izraz “kolokacija” se često koristi i u informatici, pri čemu prestavlja smeštanje datoteka sa podatcima, u posebne serverie drugih informatičkih organizacionih delova i sistema. To je česta pojava u savaremenoj informatici, jer se zbog obimnosti datoteka javlja potreba njihovih skladištenja, radi rasterećenja sistema, a da pri tom one uvek budu dostupne.
