Krinolina je reč latiskog porekla i u izvornom smislu označava tkaninu u koju je utkana konjska dlaka da bi bila što kruća. Ipak, pod ovim pojmom najčešće se podrazumeva kruta lanena ili pamučna podsuknja protkana konjskom dlakom.
Ovakva podsuknj se prvi put pojavila u modi tridesetih godina XIX veka. Tada je bio trend da viktorijanske haljine sve više rastu u širinu. U tkaninu podsuknje se često ušivalo pruće, ali su oni bili često krti i lomili su se. Nakon toga, u pravljenju krinoline počinje da se koristi žičana konstrukcija nalik na korpu, koja je nošena ispod suknje i slojeva podsuknji. Tek je to bilo neudobno ne samo za sedenje, već i za kretanje. Kasnih pedesetih godina, počinje proizvodnja žipona od izglačanih tankih čeličnih obruča koji su bili spojeni trakama od tkanine.
Nošenje krinolina prihvaćeno je u svim klasama a koristio je ženski pol bez obzira na uzrast, s tim što su krinoline za devojčice bile dužine do ispod kolena. Ipak, širinu krinoline je određivao društveni status, ali i prilika u kojoj se nosi. Posebno široke krinoline su se nosile u vrlo svečanim prilikama poput balova.
Početkom osamdesetih godina XIX veka, krinolina se izbacuje iz masovne upotrebe. Ipak, koristi se I danas na venčanicama I balskim haljinama. Jasno je da je to zato što naglašavaju lepotu i ženstvenost i stvaraju imaginaciju intrigantnosti.
