Prozaičan je reč latinskog porekla i označava nešto što je obično, svakodnevno. Pojam se obično koristi da opiše dosadno književno delo, pozorišni komad, film. Onda kada je nešto sasvim suprotno od poetičnog, interesantnog, neobičnog. To je svaki onaj dosadni film, koji ima fabulu kao žvaku, da dok ga gledate – čini se da kraj neće nikada biti. Zato što ne postoji ni konkretan zaplet da bi postojao rasplet.
Prozaične mogu biti i osobe. One koje nam ne prijaju, ili tačnije one koje su toliko bezlične da nas i ne dotiču. One mogu biti i lepe, ali na nas nisu ostavile poseban utisak, iako su možda fine, dobre i kulturne. Ipak, one su toliko amorfne, bezobličnog intelekta, bez ličnog pečata, da su nam, kada sve saberemo i oduzmemo – vrlo dosadne.
Niko ne ceni prozaičnost. Ne oseća ni posebnu mržnu, ali prosto većina ljudi na svaku prozaičnost – ostaje ravnodušna.
