Aarabeska predstavlja, pre svega, dekorativni detaljni crtež sa izraženim ritmičkim ponavljanjem geometrijskih oblika. Nastala je u islamskoj umetnosti (na tlu današnje Sirije), početkom VII veka, odakle se u XVIII i XIX veku proširila i u zapadnu Evropu.
Označava arapski, islamski ornament, sastavljen od geometrijskih linija i stilizovanih biljnih motiva isprepletanih u najrazličitijim kombinacijama.
Često se kombinuju sa izrekama iz Kurana. Obzirom da je arapima vera zabranjivala da slikaju ljude i životinje, arabeska je uvek oslikavana kao slika iz biljnog sveta.
Arabeska je naviše korišćena za ukrašavanje u arhitekturi. Dekorisani su zidovi džamija i drugih građevina i sa spoljne i sa unutrašnje strane.
Arabeska je u umetnosti svugde prisutna. U muzici ozačava kraću, živahnu, ukrasnu kompoziciju lepih tonova. U baletu i trbušnom plesu, ona predstavlja korak kretnje. Sastoji se od tri koraka, pri čemu su prva dva obično kretanje dok je treći arabeska. Plesačica tada zauzima pozu „laste“.
Mnogi upotrebni predmeti ukrašavani su arabeskom: ćilimi, razne posude od keramike, stakla, metala, odevni predmeti, nakit. Posebno značajna primena je u ukrašavanju rukopisa.
