„Sinkretizam“ se u današnje vreme najčešće čuje u političkom kontekstu. Označava ujedinjavanje različitih političkih stranaka, koje se uprkos uturašnjim razmiricama i pocepanosti – ujedinjuju protiv trećeg, zajedničkog neprijatelja radi postizanja cilja. Tada se potpuno zanemaruju njihove različitosti u ideologiji i stvaraja se zajednička strategija protiv neprijatelja.
Izvorno gledano, reč sinkretizam ima grčko poreklo znači pokušaj spajanja pojmova, pravaca, ideja i zakona koji potiču iz različitih teorijskih sistema i koji su međusobno inkompatibilne. Njeno prvobitno značenje je bilo: jedinstvenost, neraščlanjivost nekog prvobitnog stanja.
U psihologiji, pojava sinkretizma je karakteristična za rane faze saznajnog razvoja deteta, kada se neki pojmovi koji su samo perceptivno ili asocijativno subjektivno povezani, smatraju za objektivno realno povezane.
U filozofiii predstavlja pokušaj spajanja različitih, često nespojivih filozofija u jedinstvenu celinu, bez odstranjivanja njihove protivurečnosti. Izraz sinkretizam je u filozofiji prvi put upotreblje kod pokušaja spajanja Platonove i Aristotelove filozofije.
U izučavanju religije upućuje na pojavu sastavljenu od spajanja različitih verskih formi, pogotovu, verskih obrda i običaja.
Pojam sinkretizam se koristi u mnogim kontekstima kada se kombinuju dve različite strane. U suštini, sinkretizam predstavlja filozofski izraz koji objašnjava udruživanje dve suprotnosti, koje nemaju ništa zajedničko, a sve u cilju jačeg efekta ili uticaja.
