Mitoman je reč grčkog porekla I označava čoveka koji izmišlja razne priče I sam veruje u njih. Njegove priče su laži, ali se on tako uživi u njih da za njega one postaju istina. Svi mi poznajemo po nekog takvog čoveka, koji u većoj ili manjoj meri može da se okarakteriše kao mitoman.
I listom svi, takve ljude ismevamo, pa čak I izbegavamo, jer u žrvnju života, sve manje imamo želje I volje da trošimo svoje vreme na ljude koji žive u lažima.
Priče koje su izmišljene I koje mitoman tako srčano priča, nisu smišljenje radi ostvarivanja imovinske koristi. Ne, to je pre svega karakterna osobina. Pomalo tu ima izražene egocentričnosti, jer sve te laži uvek u sebi sadrže elemente kao što su: “uradio sam to I to, samo ja sam uspeo, u mene se zaljubljuju sve devojke, najbolji sam, najviše znam, divi mi se on I on, nezamenljiv sam,….”
Problem je taj što sve te izmišljene priče za njega postaju istina, I on duboko veruje u njih. Mitoman čak ni ne sagledava granicu istine I laži u njima.
Priče su uvek usmerene na skretanje pozitivne pažnje slušaoca prema oratoru, a u svrhu divljenja prema njegovom liku I delu, koji su u suštini magla.
