Šta je proteza? Kako je nastala? Kakva je moderna primena proteze?
Bezubi osmeh nije samo estetski problem, već utiče na samopouzdanje, ishranu, govor i celokupno zdravlje.
Zubne proteze predstavljaju jedno od najefikasnijih rešenja za nadoknadu izgubljenih zuba.
Ipak, pre nego što se odlučite za odgovarajući tip, važno je da znate sve – od porekla same reči, preko istorijskog razvoja, pa do savremenih materijala i tehnika koje se danas koriste.
Etimologija reči proteza
Pojam „proteza“ potiče od grčke reči “prosthesis”, što znači „dodavanje“ ili „priključivanje“. U medicinskom i stomatološkom kontekstu, termin je zadržao isto značenje – označava veštački dodatak koji nadoknađuje izgubljeni deo tela, u ovom slučaju – zube.
U savremenoj stomatologiji, proteza ne predstavlja samo nadoknadu već i funkcionalnu i estetsku rekonstrukciju izgubljenog tkiva. Na srpskom jeziku, reč „proteza“ se danas koristi najčešće za mobilne zubne nadoknade (totalne i parcijalne), ali može se odnositi i na fiksne radove poput krunica i mostova.
Pojava izraza u svakodnevnom govoru često nosi određenu dozu nelagode ili predrasuda, što je posledica ranijih vremena kada su proteze bile nezgrapne i neudobne. Danas se, zahvaljujući napretku u stomatološkim materijalima i tehnologiji, značenje ovog pojma pomera ka simbolu savremenog, funkcionalnog i gotovo nevidljivog rešenja.
U tom kontekstu, kada su u pitanju metalokeramičke krunice cena je važan deo procesa odlučivanja između proteze i drugih rešenja. Cena jeste važan faktor, ali konačna odluka treba da bude zasnovana na kliničkom stanju, potrebama i dugoročnim ciljevima.
Istorija proteze
Razvoj zubnih proteza ima bogatu i fascinantnu istoriju koja datira još iz drevnih civilizacija. Prvi tragovi zubnih nadoknada pronađeni su u Egiptu i Etruriji, gde su ljudi koristili zube životinja i druge materijale kako bi zamenili izgubljene zube. U antičkom Rimu su se koristile zlatne žice i umetnuti zubi, dok su u srednjem veku proteze uglavnom bile izrađene od drveta.
Prava revolucija u razvoju proteza dogodila se u 18. i 19. veku. Tada su se pojavile prve porcelanske zubne nadoknade, a kasnije i guma kao osnovni materijal za izradu baza proteza. Industrijska revolucija omogućila je masovniju proizvodnju i precizniju izradu, dok je 20. vek doneo akrilatne materijale i savremene legure metala koji se i danas koriste.
U poslednjih nekoliko decenija, uz razvoj implantologije i digitalnih tehnologija, proteze su postale preciznije, udobnije i estetski prihvatljivije. Digitalni otisci i CAD/CAM tehnologije omogućile su izradu proteza koje savršeno odgovaraju pacijentovim ustima, čime se značajno povećao kvalitet života korisnika.
Iako su implantati često prva asocijacija na inovacije u stomatologiji, proteze i dalje imaju izuzetno važnu ulogu, naročito kod pacijenata koji iz različitih razloga nisu kandidati za fiksne radove. Danas se govori o „funkcionalnim protezama“, koje ne samo da nadoknađuju zube već omogućavaju pravilan zagriz, bolju ishranu i poboljšan govor.
Vrste proteza – kako odabrati odgovarajuću?
Postoji više tipova zubnih proteza, a izbor zavisi od broja izgubljenih zuba, zdravstvenog stanja pacijenta, budžeta i željenih funkcionalnih karakteristika. Totalne proteze se koriste kod potpunog nedostatka zuba u vilici, dok su parcijalne proteze namenjene pacijentima koji imaju preostale prirodne zube.
Fleksibilne proteze, najčešće izrađene od termoplastičnih materijala, predstavljaju kompromis između udobnosti i funkcionalnosti, dok su skeletirane (wironit) proteze poznate po svojoj čvrstini i dugotrajnosti.
U poslednje vreme sve više se koriste i kombinovani radovi – fiksne krunice na prednjim zubima u kombinaciji sa mobilnom protezom koja se kači na attachment sistem. Ova rešenja omogućavaju visoku estetiku i stabilnost, a često se primenjuju kod pacijenata koji žele da izbegnu klasične kukice.
Izbor proteze ne treba da bude ishitren – neophodna je detaljna analiza usta, rendgenski snimci i konsultacija sa stomatologom. Cilj je da proteza ne bude samo funkcionalna, već i estetski prihvatljiva, udobna i dugoročno održiva.
Pravilno održavanje proteze – suština dugotrajnosti i zdravlja zuba
Jednom kada dobijete svoju protezu, najvažnije je da je pravilno održavate, jer od toga zavisi njen vek trajanja, kao i zdravlje desni i usne duplje. Proteze treba čistiti svakodnevno, po mogućstvu specijalnim četkicama i sredstvima koje ne oštećuju materijal.
Iako su proteze otporne, one nisu večne. Mogu doći do promene oblika desni, žvaka i kostiju, što znači da proteza vremenom može postati neudobna ili nestabilna. Redovne kontrole kod stomatologa su zato neophodne kako bi se na vreme uočile eventualne promene.
Takođe, protezu nikada ne bi trebalo prati agresivnim sredstvima, pastama sa abrazivima ili alkoholnim rastvorima. Ako dođe do loma ili oštećenja, ne pokušavajte sami da je popravite, već se odmah obratite stručnjaku.
Za noćni period, preporučuje se da protezu čuvate u suvom ili blago vlažnom sterilnom okruženju, u posebnoj kutiji. Nepravilno čuvanje može dovesti do deformacija koje kompromituju njeno prianjanje.
Psihološki aspekt – kako se privići na protezu?
Uvođenje proteze u svakodnevni život nije samo fizička, već i emocionalna i psihološka promena. Mnogi pacijenti u početku osećaju nelagodnost, sumnju ili čak stid. Međutim, uz pravilno savetovanje i podršku stomatologa, adaptacija može biti brza i uspešna.
Prvih nekoliko dana moguće je da ćete osećati blage nelagodnosti, pojačano lučenje pljuvačke ili poteškoće u govoru. Ovi simptomi su normalni i nestaju kako se vilica privikne na prisustvo proteze.
Suština je u strpljenju i doslednosti. Vežbanje govora, redovno nošenje i otvorena komunikacija sa stomatologom znatno ubrzavaju proces prilagođavanja. Danas se sve više koristi i savetovanje sa psiholozima kod pacijenata koji doživljavaju gubitak zuba kao gubitak identiteta.
Važno je znati da je nošenje proteze potpuno normalno i da se milioni ljudi širom sveta svakodnevno oslanjaju na nju kako bi funkcionisali bez problema. Kvalitetan osmeh nije stvar biološke sreće, već i odluke da nešto preduzmete.
Proteza je više od nadoknade – ona je put ka boljem kvalitetu života, funkcionalnosti i osmehu bez kompleksa.
Uložite vreme u edukaciju i donosite odluke na osnovu proverenih informacija. Savetovanje sa stručnjakom je prvi korak ka rešenju koje traje.
