Šta je logika? Šta znači kada kažemo da neko ima logičko razmišljanje?
Grana filozofije koja se bavi formalnim uslovima, principima i pravilima ispravnog, korektnog mišljenja naziva se logika.
Sigurno ste bili u prilici da čujete da određena osoba poseduje logičkog razmišljanje ili pak da logički zaključuje. A da li ste se zapitali koje je pravo značenje pojma logika?
Naime, svako od nas uverio se da nam brzo razmišljanje, donošenje pravih odluka i razumno zaključivanje mogu biti od krucijalne važnosti u životu. A da li znate da je za navedene radnje upravo zaslužna logika, odnosno logičko razmišljanje koje pojedinac poseduje.
Etimologija nas uči da je sam termin logika potekao od grčke reči logiké, što znači proza, govor, reč, odnosno ova reč se odnosi na reči i njihuvu upotrebu u zaključivanju. Logika se definiše kao grana filozofije koja se bavi formalnim uslovima, principima i pravilima ispravnog korektnog mišljenja.
Drugim rečima, logika je veština i metoda pravilnog razmišljanja. Priznata je kao naučna disciplina jer se proces pravilnog mišljenja može svesti na zakone i njih može naučiti svaki čovek. Razlikuje se više različitih logika poput bivalentne, moderne, formalne, neklasičnke, hegelove itd.
Od izuzetnog je značaja matematička logika koja formalizuje postupke dobijanja složenih rečenica od prostih i utvrđuje istinitu vrednost ovih rečenica u skladu sa pravilima ispravnog logičkog zaljučivanja.
Osnivačem logike smatra se Aristotel, koji je u svojim delima raspravljao o svim osnovnim pitanjima logike. Iako je on još u 4-om veku pre nove ere postavio temelje za logiku, ona kreće da se značajnije razvija tokom srednjeg veka.
Ovde je bitno objastniti još jedan izraz, a to je logičkog razmišljanje. Logičko razmišljanje se pre svega odnosi na analitičko, deduktivno razmišljanje koje poseduju ljudi koji su sposobni da razumno prosuđuju.