Možda su vas tokom školovanja učili kako da postanete i kako da razvijate svoju analitičnost, te kako naučno, intelektualno, odnosno umno da rasuđujete.
Termin intelektualac potiče od latinske reči intellectus i glagola intellegere u značenju razumeti. Kod nas se ovaj pojam koristi kako bi označio osobu sa visoko razvijenim intelektom, analitičkim mišljenjem. Čovek koji o svemu razmišlja na visoko umnom nivou. To je pre svega obrazovan čovek koji rasuđivanje potkrepljuje činjenicama, naučno ili iskustveno dokazanim. Na primer za filozofe, naučnike, književnike, diplomate, doktore i mnoge druge ljude sa visokom stručnom spremom kažemo da su intelektualci. U suštini formalna diploma kao validan papir visoko školske ustanove nije presudan ukoliko se neko bavi dugi niz godina intelektualnim radom, a nema završen fakultet. To dokazuju brojni privatni fakulteti koji danas niču kao pečurke i plasiraju brojne “intelektualce” koji svoje “znanje” ne mogu nigde da iskoriste, odnosno da primene.
Zato se pojam intelektualac vrlo često pogrešno upotrebljava, pogotovu ako je reč o obrazovanju. Tako se neretko zamenjuje sa pojmom akademik.
Intelektualac je pre svega visoko inteligentna osoba sa širokim spektrom znanja i koja ume to svoje znanje da predstavi kroz mnoge aspekte, rasprave, debate. Iznad svega to znanje će koristiti za donošenje vlastitih stavova i zaključaka koji su zasnovani upravo na načitanosti, anlitičko-kritičkoj posvećenosti određenoj tematici, nauci, te pristupanja istoj sa što više kritičkih tačaka.
