Jedan od najstarijih univerziteta na svetu jeste Sorbona. Predstavlja kompleks od 13 fakluteta, a po kvalitetu studija je među najprestižnijim u Evropi.
Kada se kaže Sorbona, najčešće se misli na Sorbonne IV.
Teolog Robert de Sorbon je 1257. godine osnovao je teološki fakultet za siromašne učenike koji se zvao Collège de Sorbonne, skraćeno Sorbonne.
Vrlo brzo ovaj koledž postaje toliko slavan da je postao sinonim za Univerzitet u Parizu, iako predstavlja zapravo samo jedan njegov deo, odnosno jednu zgradu rektorata. Na ovom fakultetu su se vodile slavne političke i filozofske rasprave, uvek negde varirajući između konzervativizma i liberalizma.
Istorija Sorbone nije ni malo dosadna. Naime, 1791. godine za vreme Francuske revolucije je zatvorena, te 1801. postaje umetnički atelje. Dolaskom Napoleona na vlast ponovo je, nakon restauracije, počela da se koristi kao univerzitet.
Krajem 19. veka, za vreme Treće Francuske Republike, Sorbona je opet obnovljena sa ciljem da služi duhu i znanju, kao Sorbonne Nouvelle.
Masovne studentske demonstracije i protesti donose novu etapu i u Sorboni, koja je tada bila centar akcija tokom maja 1968. godine.
1970. godine je opet reorganizovan i vraćena mu je prvobitna funkcija, Univerziteta u Parizu. Kao takva u novom izdanju a sa starim zvanjem Sorbona je podeljena na više autonomnih fakulteta, konzervatorija i drugih visokih škola.
