Kada se neko protivi tradicionalnim vrenostima lepog i buntovno, te satirično protiv njih nastupa može se nazvati dadaistom.
„Poštenje, domovina, moral, porodica, umetnost, religija, sloboda, bratstvo nekada su odgovarali čovekovim potrebama. Sada od toga nije ostalo ništa osim skeleta konvencija. Treba usavršiti veliki negativni posao destrukcije. Mi moramo čistiti i prati“, reči su jednog od glavnih predstavnika i osnivača dadaizma, Tristana Cara.
Književni i likovni pravac 20. veka, koji spada u prve moderne umetničke pokrete, a koji se izražava tako što provokativnim stilom prenosi umetnički izraz. Negirajući i prozivajući sve ustaljene vrednosti, on negira i sam koncept umetnosti.
Glavni oblik izražavanja koji dadaisti koriste jeste satira i ironija, jer teže rušenju starih načela i zakonitosti logike, ismejavajući tradicionalnu „harmoniju i lepotu“, koja je po njima nepodnošljiva.
Pojam „dada“ poreklo nalazi u francuskoj reči dadá koji predstavlja igračku „drvenog konjića“. Zapisano je još i da je ime nastalo 1916. godine, slučajnom pretragom francusko-nemačkog rečnika.
Dadaizam nastaje za vreme Drugog svetskog rata, kada se grupa umetnika okuplja oko kafea Cabaret Voltaire i osnivaju časopis „Dada“.
Iz Ciriha se dadaizam kao pokret brzo širi na ostale umetničke centra tog vremena: Pariz, Berlin, Keln i Njujork.
Osnivači dadaizma iz Ciriha su: Hans Arp, Tristan Cara, Ugo Bal i drugi.
