Naziv reči spektroskop potiče od grčke reči (skopeo) sto znači posmatram, a predstavlja instrument za posmatranje spektra svetlosnih zraka, koji nastaju u neposrednom dodiru sa različitim materijama. Rastavljanje svetlosti na spektar vrše optička prizma ili optička rešetka, a do prizme ili rešetko svetlost od izvora stiže najčešće putem cevi, kroz čiji se drugi kraj posmatra spektar.
Poznato je da su prvi spektroskop izumeli Kirchhoff i Bunsen. Svoju svrhu i primenu u nauci spektroskop ostvaruje na polju određivanja hemijskog sastava određene supstance. U odnosu na specifičnosti ponašanja i prelamanja svetlosti prilikom dodira sa različitim supstancama, tačno se na osnovu spektra boja koje je razložio spektroskop može utvrditi o kom elementu je reč. Dakle, supstance različitog hemijskog sastava sijaju plamenom različitog sjaja usled procesa sagorevanja. Spektroskop razdvaja svetlost koja dolazi na komponente različitih boja u okviru kojih posmatranjem najsvetlijih linija možemo odrediti prisutnost određenog elementa.
Na osnovu svega izloženog možemo pretpostaviti koliko je značajna uloga i primena spektroskopa u istraživanju ne samo hemijskih svojstava žive i nežive prirode naše planete, već recimo u astronomiji uopšte- npr. kod određivanja hemijskog sastava nebeskih tela.
