Reč „grifon“ potiče od latinske reči griphus i predstavlja mitsko čudovište koje se smatrao opasnim demonom. On je prvobitno bio sluga bogova, ali je vremenom u njemu preovladalo zlo i posao je demon. Grifoni su predstavljani na različite načine, kao na primer skulputure sa glavom orla i telom lava, ali i ljudskom glavom i telom lava, glavom bika telom lava i drugo. Grifoni su bili i muškog i ženskog pola. Priče i skulpute grifona su prvobitno bile u Egiptu, Asiriji, Vavilonu, Persiji, a odatle su stigle najpre na Krit i potom u celu Grčku. Posotojale se različite varijacije grifona, pa tako u Mesopotamiji i Grčkoj je grifon biio uglavnom ženskog pola. Najpoznatiji grifon je skulputra Sfinge, zooomorfno mitološko stvorenje sa telom lava i glavom žene.
Pored vajarstva, grifoni su bili zastupljeni i u književnosti, gde ih različito opisuju, što uglavnom zavisi od podneblja. U Aziji grifoni su opisani kao čudovišta sa lavljim telom, orlovskim krilima i kandžama, au Grčkoj kao psi boga Zevsa koji imaju ptičiji kljun i ne laju .
Bez obzira da li je u pitanju kombinacija lava i ptice, zmaja, zmije, škorpiona, bika, grifon je predtavljao nepobedivo čudovište.
