Reč personifikacija potiče od latinske reči persona, što znači osoba, maska, uloga, fikcija, privid, nešto što je izmišljeno. To je stilska figura kojom se neživim predmetima pridaju osobine živih bića. Primer za to možemo pronaći u pesmama Alekse Šantića, gde kaže “Drvo je obuklo zeleni sako” ili “Ova njiva ga hrani I odeva, u životu održava”. Ponekad, mada retko, ona može označavati I davanje ljudskih osobina prirodim pojavama, stvarim, životinjama ili biljkama.
Personifikacija se često se odnosi na nešto neviđeno, pa tako je vrlo zastupljena u raznim religijama, gde se božanstva prikazuju u ljudskom obliku. Primer za to je I grčka mitologija. Interesantno je napomenuti da je g rčki filozof Ksenofan rekao: “Kad bi volovi, konji ili lavovi imali ruke I mogli rukama da slikaju umetnička dela kao ljudi, konji bi likove boga crtali nalik kojima, goveda nalik govedima, a njihova bi tela nainili svojim obličjima.”
