„Ars gratia artis“ (lat. ) ili Umetnost radi umetnosti, nam je svima poznata latinska izreka. I svi mi volimo slikarstvo. Volimo portrete, možda nam se dopada, a možda i ne apstraktna umetnost, ali svi, bez izuzetka vole pejzaže. Sam pogled na sliku pejzaža, na divnu prirodu, unosi mir u našu dušu, popravlja raspoloženje, budi maštu.
Znamo li značenje reči – pejzaž?
Pejzaž je reč francuskog porekla (francuski: paysage) i predstavlja krajolik kao likovni motiv. On može biti planinski, šumski, poljski ili pejzaž mora. Pejzaž je prirodni krajolik, dakle na slici dominira priroda.
Osim po mestu nastanka, pejzaž može biti: proletnji, letnji, jesenji, zimski, koji dobija naziv po godišnjem dobu koje se slika. Takođe može biti jutarnji, podnevni, sutonski – prema dobu dana. Ukoliko je pejzaž slikan uporednim posmatranjem prirode, onda se on naziva – vizuelni. Ako je prejzaž naslikan kao produkt mašte, onda je on imaginaran.
U likovnoj umetnosti, motiv koji prikazuje krajolik kao samostalnu temu poznat je bio još u umetnosti starog Rima. Tokom srednjeg veka, slikarstvo je uglavnom okrenuto verskim motivima. Pejzaž doživljava svoj preporod u evropskom slikarstvu od XVI veka (Renesansa).
I u budućnosti će se sigurno smenjivati trendovi u slikarstvu, „moda“ u umetnost. Ipak, lepote boja pejzaža, taj divni kaleidoskop prirode, nezaustavljiva energija koja ili donosi umilno smirenje naših bića, ili eruptivnu snagu nepobedive prirode, koja u nama budi snagu iskonskog, u zavisnosti od krajolika – ostaće neprevaziđena umetnost.
