Kod verbalnih sukoba, prepirki i rasprava često dolazi do insinuacija a nekad i do činjenično netačnih informacija, a sve radi lukavog pridobijanja i navođenja suprotne strane na određeni cilj ili zaključak.
Potiče od latinske reči insinuatio i znači vešto navođenje na neku misao, ulivanje u uši na fin način. Sa druge strane tumači se i kao podmetanje, ulagivanje i uvlačiti se nekome pod kožu, pa čak i klevetanje i izmišljanje sa ciljem da se neko okrivi za nešto.
Na primer, u novinarstvu posebno kod intervjua, sagovornik može često napustiti ili prekinuti intervju ukoliko novinar ima puno „negativnih insinuacija“, odnosno podmetanja oštrih i neprijatnih konstatacija.
Pravne nauke pojam insinuacije predstavljaju drugačije, kao predavanje nekog akta putem suda. Tako postoji insinuacioni termin koji znači rok za proglašavanje presude.
Kada pokušavamo da nekoga ubedimo u nešto i to nam ni na koji način ne pomaže, onda se hvatamo poslednjeg pokušaja da insinuiramo, vešto i smišljeno da ga navedemo na tu misao.
Takođe, postoji izraz „insinuirati se“ iliti dodvoriti se nekome, uvući mu se pod kožu.
Najčešće se termin insinuacija ili nagoveštaj o nekoj osobi ili stvari upotrebljava u obliku pitanja ili primedbe, a može (i ne retko) ima i negativnu ili uvredljivu pozadinu, s ciljem da se optuži neko.
