Idiosinkrazija je reč grčkog porekla koja označava bilo fiziološku- fizičku, telesnu ili pshičku preosetljivost na neki nadražaj. Dakle, možemo je definisati sa fizičkog i sa mentalnog aspekta ljudske psihe.
Razne vrste alergija na hranu ( npr. jaja, jagode, kikiriki ), lekove ( penicilni, paracetamol…) predstavljaju prenaglašenu reakciju ili idiosinkraziju. Sličnu reakciju mogu da izazovu mirisi gde kulminirana odvratnost može da izazove gađenje ili povraćanje ( mirisi acetona, luka, lepka…) Idiosinkrizija može da bude povremena, ali i stalna reakcija organizma na određeni nadražaj. Ono što treba zapamtiti jeste da se takvo reagovanje organizma ne smatra normalnom reakcijom, otuda idiosinkraziju definišemo kao preteranu ili prenaglašenu reakciju.
Sa psihološkog aspekta idiosinkrazija predstavlja prolaznu ili stalnu psihičku osetljivost pojedinca na neke predmete, pojave, lica. Pojedinac reaguje snažnim emocijama: plač, ljutnja, strah, bes. Dakle, ne postoji racionalno opravdanje za ovakvo ponašanje. ( npr. ljudi koji imaju strah od uniformisanih lica ili plamena)
U svakodnevnoj upotrebi reč idiosinkrazija nema čestu primenu, ako bi njeno značenje preneli u najširi smisao ona bi svakako definisala prenaglašenost i preteranu osetljivost na mestu uobičajne i prihvatljive reakcije.
