Pasija je reč latinskog porekla i znači patnju, mučenje. Ona u izvornom značenju predstavlja muke i stradanje Isusa Hrista, ali I vreme posvećeno uspmeni na ta stradanja.
Pojam se koristi i za dramsko delo pirkaza muke Hristove. Može biti i muzički prikaz toga. Najpoznatiji kompozitor pasija je Bah, kod koga se izdvajaju sledeće kompozicije : Pasija po Jovanu, Pasija po Mateju i Pasija po Luki.
U prenesenom smislu, pojam “pasija” se koristi za opis neke strasti, neke naklonosti nečemu. Opisuje zanesenost nečim. Tako često, u svakodnevnom govoru, čujete na primer “Njegova pasija su automobili”, što opisuje čoveka koji je opsednut automobilima, bilo da ih sakuplja ili uči i čita o njima . Takav čovek posebnim žarom i žestinom razgleda automobile, priča o njima i naravno, posebno je informisan o različitim serijama i modelima automobila, varijacijama unutar svakog od njih, bojama, perfomansama, manama. On tačno zna koji je najprodavaniji tip u kojoj godini u svojoj državi, u Evropi i SAD-u. Njegova pasija ide dotle, da i ljude opisuje u smislu toga “To je onaj što vozi crveni taj i taj auto. Ma znaš, onaj dizelaš, ali ga je on preuredio da koristi plin. Kako ne znaš? Pa pre tog auta vozio je onaj plavi te i te marke,…”
I ako je u osnovi pojma stradanje, u ovom prenesenom smislu, to svakako nije, već jedna zanesenost koja može biti edukativna, inspirativna i kreativna.
